Bilo je odlično. 5 plus . Došli smo oko 21:30 i taman čuli drugu polovicu
Bamwise koncerta u tada poluispunjenom klubu.
Bamwise standardno odlični, a za kraj su odsvirali i novu stvar u koju su izvrsno ubacili trens moment
Nakon pauze od 15ak minuta, izašli su
The Upsettersi i lagano svirkom počeli dozivati majstora od ceremonije. Klub se potpuno napunio i rekao bih da je bilo 700-800 ljudi, možda čak i više.
Lee Perry je kulerski ušao na stejdž do 10 minuta nakon početka svirke u
Austrougarski General Pimp izdanju i priča je krenula. Više manje svaka stvar bi krenula u rootsoidnom izdanju prvih 3-4 minute i onda sljedećih par minuta majstorski skretala u
dub brije dok je Perry s nevjerojatnom lakoćom odrađivao vožnju. Bilo je tu i
sjelih kao budali šamar spejserskih gitarskih dionica
i povremeni, ajmoreć,
blues prijelazi na basu. Zvuk je bio kristalno čist, iako mi se pričinilo ispočetka da je možda malo pretiho, ali ubrzo se to baš utamanilo
. Nije trebalo bit ni glasnije ni tiše. Na bisu su prizvali duh
Boba Marleya sa stominutnim
Exodusom i bila je to točka na i odličnog dvosatnog nastupa. Nakon toga su kruovi vrtili šarenu mjuzu na oba flora, ali se ekipa nekako brzo razbježala...